Kako uopšte izgleda susret sa terapeutom? Šta treba da kažem? Šta će me pitati? Da li mogu i ja nešto da pitam? Šta da očekujem?
Ova pitanja mogu biti veoma zbunjujuća, naročito ako nisi do sada išao/išla na psihoterapiju. Тaj prvi susret sa terapeutom možeš iskoristiti baš za to: da podeliš svoju zbunjenost, uzbuđenje ili strah.
Svog terapeuta/terapeutkinju možeš pitati, posebno na prvoj seansi, sve što te interesuje o njenom/njegovom obrazovanju i školovanju za terapeuta.
Zapamti: Ti na neki način unajmljuješ terapeuta, seansa je tvoja: tvoj prostor i vreme u kom želiš da unaprediš funkcionisanje, naučiš kako da regulišeš emocije, nosiš se sa životnim poteškoćama…
Savetujem da budeš potpuno iskren/a, jer zadržavanjem informacija usporavaš svoj napredak. Naravno da je za neke teme, posebno bolne i traumatične, potrebno vremena da se izgradi odnos poverenja između tebe i terapeuta. Moguće je i to podeliti u terapiji, čime daješ terapeutu jasnu sliku o tome za šta si trenutno spreman/spremna, a za šta ne.
Sa svojim terapeutom ćeš graditi relaciju, kako i svaku drugu. Ponekad će se javiti različite emocije. neslaganja, sitna trenja. Biće trenutaka kada ćeš se osećati frustrirano, besno, zaglavljeno, i u redu je da to podeliš sa terapeutom. U terapijskom prostoru se trudimo da izgradimo model zdravog vezivanja i funkcionalne relacije, tako da taj model možeš da koristiš i preneseš i na druge kontakte.
U redu je da kažeš svom terapeutu:
- Osećam se trigerovano tvojim pitanjem;
- Ne slažem se sa tim, ne vidim to tako;
- Ne razumem o čemu pričaš:
- Ljuti me ovo o čemu pričaš;
- Intervencija ili tehnika koju predlažeš mi je trenutno previše ili mi ne odgovara;
- Nisam spremna/spreman još uvek da pričam o tome;
- Ovo mi je previše;
- To nije ono na šta sam mislila/mislio.
Tvoj terapeut te neće forsirati da deliš ili procesuiraš stvari za koje nisi spreman/spremna ili trenutno ne želiš.
Često se dešava da klijenti misle da je jedina tema na terapiji kriza ili osećanja koja nas uznemiravaju. Evo nekoliko ideja o čemu sve možeš da pričaš na terapiji:
- O stvarima koje te trigeriju, oko čega zauzimaš odbrambeni stav;
- Teme oko kojih se sukobljavaš sa sredinom, posebno sa partnerom/partnerkom i porodicom;
- Misli koje te okupiraju;
- Razgovor o osećanjima, posebno o onima koje pokušavaš da izbegneš ili potisneš u stranu;
- Vrednosti, pravila koja sebi postavljaš, verovanja;
- U Geštalt terapiji često se radi sa asocijacijama, snovima, metaforama, mentalnim slikama, tako da je dobro da podeliš sa svojim terapeutom sve što ti inače, a posebno tokom terapijske seanse, privlači pažnju i o čemu razmišljaš.
I zapamti: Psihoterapijska seansa je tvoj prostor koji ko-kreiraš sa terapeutom i koristiš ga na način koji je najsigurniji za tebe- sopstvenim tempom, u vremenu koje tebi odgovara: jer je to TVOJ proces i tvoj život za koji si jedino ti najveći stručnjak.